Korona virus se pojavio krajem 2019 godine u Vuhanu, gradu od 11 miliona stanovnika, koji se nalazi u kineskoj provinciji Hubei. Krajem januara i početkom februara 2020 g. bolest koju izaziva korona virus, počela je da se se širi, dnevno po nekoliko hiljada slučajeva, što je izazvalo epidemiju u Kini a zatim i globalnu pandemiju. Covid19 (coronavirus disease of 2019) je ime koje je odredila Svetska zdravstvena organizacija za bolest koju uzrokuje korona virus SARS-CoV2 (Severe acute respiratory syndrome coronavirus). Veliki napadi ovog virusa u Južnoj Koreji, Iranu, Italiji i drugim mestima pokrenuli su specijalne mere i vanredna stanja u mnogim zemljama pa i u našoj Srbiji.
Ukupni broj slučajeva registrovanih van Kine nadmašio je one unutar te zemlje, pa je 13 marta 2020 generalni sekretar Svetske zdravstvene organizacije Tedros Adhanom Ghebreyesus izjavio da je Evropa postala epicentar pandemije.
.
Trenutne procene stope smrtnosti od bolesti Covid19, na osnovu broja zaraženih koji su do sada umrli, sugeriše da je korona virus manje smrtonosan od patogena koji su stajali iza drugih velikih epidemija, poput SARS-a (teškog akutnog respiratornog sindroma), MERS-a (respiratorni sindrom Bliskog Istoka) i ebole. Ali izgleda da se infekcija širi lakše nego kod drugih bolesti, čak lakše i brže nego kod sezonskog gripa.
Sipmtomi zaraženosti korona virusom koje je označila Svetska zdravstvena organizacija su :
- Suvi kašalj
- Temperatura
- Umor/Letargija
- Kratak dah (u težim slučajevima)
Takođe, mogući su i bolovi u grudima, začepljenje i curenje nosa, grlobolja ili dijareja. Ovi simptomi su obično blagi i počinju postepeno. Neki se zaraze a ne razvijaju nikakve simptome i ne osećaju se loše. Ali simptomi su uglavnom slični ostalim respiratornim bolestima, uključujući gripu i prehladu. Pojavljuju se između drugog i desetog dana, mada postoje slučajevi i do 24 dana.
Istraživači bolesti koji proučavaju koronavirus otkrili su da je vreme između slučajeva u lancu prenošenja kraće od jedne sedmice i da je više od 10 posto pacijenata inficirano od nekoga ko ima virus, ali još nema simptome. Proračun reprodukcionog broja ili R0 (broj ljudi koje će jedna inficirana osoba zarazit) trenutno se kreće u rasponu od 2 – 2,5. Poput stope smrtnosti, R0 je procena koja značajno može da se razlikuje, u zavisnosti od lokacije, starosne grupe, vremena i koja će verovatno biti revidirana.
Najnovije studije pokazuju da je virus koji uzrokuje bolest COVID-19 stabilan nekoliko sati do jednog dana u vazduhu i na površini. Naučnici su otkrili da se teški akutni respiratorni sindrom SARS-CoV-2 može otkriti u vlažnom vazduhu do tri sata, do četiri sata na bakru, do 24 sata na kartonu i do dva do tri dana na plastici i nehrđajućem čeliku.
Analiza sekvenci genoma iz virusa SARS-CoV-2 nije našla dokaze da je virus napravljen u labaratoriji ili na neki drugi način projektovan. “Upoređujući dostupne podatke o sekvenci genoma, možemo čvrsto utvrditi da SARS-CoV-2 potiče iz prirodnih procesa”, rekao dr. Kristian Andersen, vanredni profesor za imunologiju i makrobiologiju, objavljeno u časopisu Nature Medicine. Istraživači iz Guangzhou-a u Kini sugerišu da da su pangolini koji se neretko koriste u tradicionalnoj kineskoj medicini verovatni izvor pandemije.
Trenutno ne postoji vakcina ili lek za borbu protiv ovog virusa.
Tim naučnika koji predvode infektolozi Nemačkog centra primata, uključujući istraživače iz Charitea, Fondacije za veterinarstvo iz Hannovera, BG-Unfallklinik Murnau, LMU Minhen, Institut Robert Koch i Nemačkog centara za infekciju, pokušava da otkrije kako novi koronavirus SARS-CoV-2 ulazi u ćelije domaćina i kako ovaj proces može biti blokiran. Oni su identifikovali ćelijski protein koji je važan za ulazak SARS-CoV-2 u ćelije pluća.
“Naši rezultati pokazuju da SARS-CoV-2 zahteva proteazu TMPRSS2, koja je prisutna u ljudskom telu, da bi ušao u ćelije“, kaže Stefan Pohlmann i dodaje: “Ova proteaza je potencijalna meta terapijskih intervencija.”
Pošto je poznato da lek Camostat mesilat zaustavlja proteazu TMPRSS2, istraživači istražuju da li on takođe može sprečiti infekciju SARS-CoV-2. “Testirali smo SARS-CoV-2 izolovan od pacijenta i otkrili smo da Camostat mesilat blokira ulazak virusa u ćelije pluća”, kaže Markus Hoffmann, vodeći autor studije. Camostat mesilate je lek odobren u Japanu za upotrebu kod upale pankreasa. “Naši rezultati sugerišu da bi Camostat mesilat mogao da zaštiti i od COVID-19”, kaže Markus Hoffmann. Ovo bi naravno trebalo istražiti u kliničkim ispitivanjima.
Dok naučnici i lekari ne donesu lek protiv ovog virusa, sledite uputstva koja preporučuje Svetska zdravstvena organizacija :
- Često perite ruke sapunom i vodom najmanje 20 sekundi. Ako sapun i voda nisu dostupni, koristite sredstvo za pranje ruku na bazi alkohola.
- Izbegavajte da dodirujete oči, nos i usta nepranim rukama.
- Izbegavajte bliski kontakt sa bolesnim ljudima.
- Ostanite kod kuće kad ste bolesni.
- Prekrijte kašalj maramicom ili savijenim laktom.
- Očistite i dezinfikujte često dirane predmete i površine.
Još uvek jako malo znamo o ovom virusu. Ovo nije seznoski grip. Za sada niko ne zna kada će i da li će se povući.
Kod čoveka može izazvati :
- Visoku temperaturu
- Upalu pluća
- Insuficijenciju bubrega
- Smrt
Nadamo ste procitali neke korisne informacije u našem tekstu. Pronađite još zanimljivih informacija na našem blogu DiCognito.
vrlo korisna informacija ,dobro prikazani g.rafikoni o sirenju bolesti i nacin kako korona virus napada nase celije,kao i nacin zastite od tog napada.S