Došlo je leto, a ruku pod ruku sa njim i sezona godišnjih odmora. Vreme za putovanja, uživanje u moru, plažama i suncu. Ali…
Sunce čini mnogo dobra ljudima. Reguliše spavanje, stimuiše proizvodnju vitamina D i poboljšava ukupno dobro stanje organizma. Ali, tu postoji i druga strana: izloženost suncu dovodi do stvaranja bora, fleka, a u najgorem slučaju i do karcinoma kože.
Kako se zaštiti?
Prvo – voće i povrće. Oni su obavezni u ishrani, jer sadrže antioksidante koji umajuju štetno delovanje sunčevih zraka.
Drugo – pušenje. Opšte je poznato da pušenje ima štetan efekat – kada je koža u pitanju, dim cigareta ispušta veliki broj molekula koji oštećuju kožu.
Sem gore pomenitog, najvažnija stvar koju možete da uradite je da konstantno štitite svoju kožu od sunca. Dokle god redovno mažete preparate sa zaštitnim faktorom, nosite naočare za sunce, sklanjate se u hlad i nosite adekvatnu odeću – možete obavljati svoje omiljene aktivnosti na otvorenom, bez straha od štetnosti zraka.
KAKO SUNCE UTIČE NA KOŽU?
Kada god se izložite sunčevim zracima, koža proizvodi pigment koji rasipa i apsorbuje zrake. Boja (ten) koju dobijemo je u stvari rezultat borbe kože sa štetnim zračenjem. I to je sve što koža sama može da uradi. Tokom vremena, ultravioletni A (UVA) i ultravioletni B (UVB) zraci iz sunčeve svetlosti oslabljuju donji sloj kože koji se zove derma i tako nastaju bore, tamne fleke i opasnost od razvoja karcinoma kože.
Postoji nekoliko tipova karcinoma kože od kojih je najopasniji melanom. On se stvara u ćelijama pigmeta i lako se može proširiti na druge organe. Za druge tipove postoji velika verovatnoća izlečenja, ukolko se na vreme uoče i leče. Međutim, melanom je dosta teži i 75% smrtnosti od raka kože, je upravo zbog ovog tipa.
Kako zaštiti kožu od štetnog zračenja? Evo plana od četiri koraka koji može biti od koristi.
ODREDITE VAŠ RIZIČNI PROFIL
Ne postoji način da se pouzdano predvidi koja je koža podložna ranim znacima starenja ili kod koga postoji veća verovatnoča da se razvije kancer kože. Ono što se može preduzeti su redovni godišnji lekarski pregledi kod dermatologa. Pored toga, dobro je raditi samopreglede i to jednom mesečno.
Neki od znakova potencijalnog problema su:
- Male beličaste izbočine na koži ili ranice koje krvare i ne zarastaju
- Crvene, neravne izbočine na koži koje liče na ožiljak i imaju udubljenje u sredini
- Tamne fleke, nesimetrične, neravnih granica, koje imaju više od jedne boje i veće su od gumice za brisanje. Ove fleke mogu biti ravne, ali i izbočene.
U suštini, karcinom kože može dobiti bilo ko, ali je kod nekih ljudi taj rizik viši nego kod ostalih. Neki od faktora rizika su i ovi:
- Svetla koža. Ne sadrži dovoljno prirodnog pigmenta koji se zove melanin, a čija je funkcije da štiti kožu od štetnog zračenja.
- Dosta mladeža. Ćelije melanoma su češće u mladežima i pegama. Što ih više imate, to je rizik da tu postoje čelije kancera.
- Prethodne opekotine od sunca. Ako ste bar jednom u životu imali plik jer ste izgoreli na suncu, rizik od oboljenja od kancera je prisutan.
- Lokacija. Ozonski omotač, koji blokira ultravioletna zračenja je tanji u tropskim regijama.
IZABERITE PRAVU ZAŠTITU
Preparati za sunčanje su osnova kod zaštite kože od štetnog zračenja. Potrebno je koristiti ih svakodnevno, a posebno kada se provodi vreme na otvorenom. Pri izboru preparata za sunčanje:
Birajte proizvode sa visokim SPF.
SPF je skraćenica od “sun protection factor” ili faktor zaštite od sunca i on pokazuje dozu sunčevog zračenja koja će dovesti do crvenila kože koja je zaštićena tim preparatom u odnosu na količinu zračenja koje je potrebno da se izazove crvenilo kože koja nije zaštićena. Što znači, viši faktor, jača i duža zaštita od sunca.
Nanosite preparat često.
Često se dešava da preparati za sunčanje nisu baš efikasni onoliko koliko brojka pored SPF kaže. Pitanje je kvaliteta proizvoda, ali i okolnosti. Ako plivate, znojite se dosta ili koristite peškir za brisanje, onda nije dovoljno jednom naneti preparat. Zato ga nanosite često, na svaka 2 sata, a i češće.
Kupujte preparate za sunčanje širokog spektra.
Ovakvi preparati će doprineti blokadi i UVB i UVA zraka. UVB zraci su primarni uzrok opekotina od sunca, dok su UVA zraci uzrok stvaranja bora i fleka. Birajte proizvod koji sadrži cink oksid, titanium dioksid i Parsol 1789.
Dajte vreme preparatu da deluje.
Preparati za sunčanje su najefikasniji kada ih koža upije. Nanesite ih oko 20ak minuta pre nego što se izložite suncevim zracima.
Koristite pravu količinu.
Nanesite preporučenu količinu preparata za sunčanje.
JOŠ ZAŠTITE
Upotreba preparata za sunčanje mnogo znači u zaštiti od bora ili u prevenciji od nastanka karcinoma. Ali to nije dovoljno. Evo nekih dodatnih saveta za zaštitu kože:
Nosite naočare za sunce. Naočare štite od bora osetljivu kožu oko očiju.Takođe, mogu biti i prevencija za stvaranje katarakte ili oštećenja mišića, a to su vodeći uzroci slabljenja vida u poznijim godinama. Nosite naočare kada god idete napolje, čak i kada je dan oblačan. Najkvalitetnije naočare za sunce blokiraju od 99 do 100% UVA i UVB zraka, tako da je najbolje naći one koje imaju oznaku 100% zaštite od UV zraka. Takođe se savetuju naočare koja imau zakrivljena stakla, jer time sprečavaju prolazak sunčevih zraka sa strane.
Nosite šešir. Posebno se preporučuju šeširi od čvrstog materijala sa širokim obodom, koji omogućavaju da su lice, uši i ceo vrat u hladu.
Nosite garderobu dugih rukava. I duge pantalone. Koristiti lagane materijale, koji imaju dovoljnu gustinu (lan, pamuk). Na taj način je celo telo zaštićeno, a neće biti pretoplo.
ŠTITITE SE CELE GODINE
Zaštita od sunca ne sme da prestane na kraju leta. Skijanje bez zašttite može oštetiti kožu jednako kao ležanje na plaži. Da bi ste znali da li i kada da se pojačano štitite, proverite UV indeks. Jedno od mesta na Internetu gde se ovaj podatak može saznati je sajt Republičkog hidrometeorološkog zavoda, a odnosi se na količinu ultraljubičastog zračenja za koje se očekuje da će dopreti do zemljine površine u momentu kada je Sunce na svojoj najvišoj tački.
Ako niste u mogućnosti da da izbegnete da budete na otvorenom kada je UV indeks visok, onda se potrudite da se dobro zaštitite.
Izbegavajte podnevno sunce. Kada god je to moguće, izbegavajte da boravite na otvorenom u periodu od 10h pre podne do 4h posle podne, kada je zračenje najjače.
Ostanite u hladu. Trudite se da budete u hladu nekog drveta ili ispod suncobrana. Čak i tada koristite preparate za zaštitu od sunca, jer se zraci odbijaju i možete izgoreti čak i kada ste u hladu.
Zaboravite solarijume. U solarijumu se može pocrneti brže nego na suncu. To je zato što je zračenje intenzivnije – ali s druge strane i oštećujuće.
Kako se vi štitite od sunca? Da li poštujete ova pravila ili imate neku svoju ustaljenu šemu? Pišite nam o svojim iskustvima, a još zanimljivih postova možete naći na naštoj stranici ZANIMLJIVO
Izvor: www.prevention.com
Preporucujem beta karoten tablete. To je biljni protein i ako ga uzimate oko mesec dana pre mora imacete super ten i dodatnu zastitu. Ima ga i u vocu i povrcu ali tesko cete pojesti toliko 🙂
Hvala na savetu. Svaki vid zastite znaci, a kombinacija svih navedenih je najbolji nacin da bezbrizno uzivate u suncevim zracima.
Pingback: Letnje osveženje, a ujedno i zdrava hrana - njeno veličanstvo lubenica!