Deo finansijske istorije je ispisan 2010. godine, kada je neko kupio picu. Ako niste čuli za ovaj revolucionarni događaj, ne brinite, niste jedini.
Pica nije bila važan deo transakcije, ali je bilo važno ono čime je pica plaćena. Obrok je koštao 10.000 bitkoina i tada je prvi put u istoriji proizvod iz realnog sveta plaćen virtuelnom valutom. Bitkoin entuzijasti slave taj dan (22. maj) svake godine kao Bitkoin Pica dan.
Dosta toga se promenilo od 2010. Upotreba i vrednost bitkoina je porasla. Da je sve ostalo na večeri koja je koštala 10.000 bitkoina, istorija ne bi bila zapisana. Međutim oni koji su učestvovali u toj transakicji, danas su bogatiji za oko 20 miliona dolara.
U martu ove godine, cena jednog bitkoina se, po prvi put, popela iznad jedne unce (35gr) zlata. Dakle iznad 1,500 USD, ako se uzme da gram zlata košta oko 5000 RSD (~50 USD). Njegova vrednost je nastavila da raste i u oktobru ove godine se približila vrednosti od 5.000 USD.
Vrednost bitkoina se povećava usled neprestanog rasta njegove popularnosti poslednjih godina. U 2009, postojalo je manje od 10 hiljada transakcija u bitkoinima. Do danas se taj broj utrostručio. Analitičari pripisuju ovo činjenici da investitori misle da će bitkoin bolje održati vrednost nego neke druge investicije, kao i činjenici da postaje neverovatno popularan u Aziji.
Šta je zapravo bitkoin?
Bitkoin je kriptovaluta, što znači da postoji samo u digitalnom svetu. Sad vam je sve jasno 🙂
Bitkoin je nastao 2009. godine i još uvek se zasigurno ne zna ko ga je stvorio, ali je taj neko koristio ime Satoshi Nakamoto. Reč je o elektronskom kešu koji omogućava direktno online plaćanje od strane jedne osobe ka drugoj bez posredstva finansijskih institucija (banaka).
Postoji ograničen broj bitkoina u opticaju, a novi bitkoini se kreiraju po predvidljivom i opadajućem kursu.
Kako to funkcioniše?
Softver koji pomaže korisnicima da upravljaju svojim elektronskim kriptovalutama se naziva bitkoin novčanik (wallet). Funkcija ovog softvera je da osigura privatnost korisnika, kreira trasansakcije koje se šalju na mrežu i prikupi dolazeće i odlazeće transakcije kako bi korisnik imao uvid u svoje stanje.
Svaki korisnik bitkoina ima svoju ličnu adresu u vidu koda, poput bankovnig računa i može da kontroliše sve prilive i odlive bitkoina na tu adresu. Pomoću svog novčanika korisnici mogu da kreiraju novu adresu na brz i jednostavan način. Obzirom da korisnici mogu da imaju nekoliko adresa, najveći broj ovih novčanika može da se koristi za upravljanje većim brojem različitih adresa i sumiranje sredstva.
Nakon što ste instalirali bitkoin novčanik na mobilni ili računar, generiše se vaša prva bitkoin adresa i kad god vam je potrebna nova, možete je kreirati. Adresu možete poslati prijateljima i saradnicima, tako da vam oni mogu uplatiti na tu adresu i obrnuto. Ovo funkcioniše vrlo slično e-mailu, s tim što se jedna Bitkoin adresa se koristi samo jednom.
Naime, vi držite svoje bitkoine u bitkoin-novčaniku (najčešće aplikacija na mobilnom ili na računaru) i preko tog „novčanika“ možete da šaljete i primate bitkoine.
Bitkoini se primaju pre svega kao zamena za robu i usluge ili kao zamena za realan novac po važećem kursu.
Blokchain
Bitkoin transakcije se odvijaju u sistemu pod nazivom blokchain.
Transakcija podrazumeva prenos vrednosti između bitkoin novčanika. Blokchain je vrsta javne online knjige u koju se beleži svaka transakcija. Transakcije se grupišu u blokove transakcija na svakih desetak minuta. Ovi blokovi transakcija se beleže jedan za drugim u lanac blokova, otuda i naziv „blockchanin“. Blokovi su povezani tako da kreiraju istorijski zapis transakcija koji ne može da se promeni.
Druga osoba prima bitkoine nakon što je transakcija verifikovana. Verifikacija uključuje rešavanje kompleksnih matematičkih problema i ovaj proces se popularno naziva „kopanje“ („mining“). Bilo ko sa dovoljno jakim računarom može to da uradi.
Kopanje bitkoina
Kopanje bitkoina je dogovoreni sistem koji se koristi da potvrdi i verifikuje transakcije koje su pokrenute tako što ih uključuje u blokchain. Ono primenjuje hronološki red u blokchainu, štiti neutralnost mreže i dozvoljava različitim računarima da se usaglase. Da bi transakcija bila verifikovama, ona mora da bude upakovana u blok koji treba da odgovara veoma striktnim kriptografskim pravilima. Ova pravila štite prethodne blokove od modifikacije. Kopanje onemogućava pojedince da na lak način dodaju nove blokove u blokchain. Na ovaj način, oni ne mogu da kontrolišu šta je uklučeno u blokchain i ne mogu da zamene delove blokchaina kako bi povukli svoje trošenje.
Kopači bitkoina primaju prihod putem blok nagrada i naknada za transakcije. Prema stopi od 25 bitkoina po bloku, ukupan godišnji prihod od kopanja bitkoina iznosi oko 1.3 miliona bitkoina. Ukoliko grubo pretpostavimo da je cena bitkoina oko 500 USD (iako smo videli da je ona u 2017 daleko veća), godišnji prihod za industriju kopanja bitkoina iznosi 650 miliona USD. Kopanje je stoga jedan od najunosnijoh biznisa u slučaju bitkoina.
Šta raditi sa bitkoinima?
Svoje bitkoine možete potrošiti na internetu na mestima kao što je wordpress i Reddit ili u ustanovama koje prihvartaju ovu valutu.
Ako hoćete da zamenite bitcoine za realan novac, možete ih prodati na berzi.
Ipak, bitkoine ne možete potrošiti u lokalnoj prodavnici mada neki tvrde da je pitanje dana kada će to biti moguće. Sada postoji i Bitcoin Visa- debit kartica koja olakšava trošenje bitkoina.
Najzad, ne morate da razumete kako funkcioniše ceo proces sa bitkoinima da biste ih koristili. Na kraju krajeva, samo nekolicina razume kako funkcionišu banke u pozadini.
Problemi
Ipak, nije sve tako ružičasto u svetu bitkoina.
Postoji limitiran broj transakcija koje mogu da se procesuiraju u određenom vremenskom periodu i povećanje broja transakcija znači usporavanje plaćanja.
Zapravo, zbog ograničenja broja transakcija koje se mogu završiti za jedan dan, ponekad je potrebno nekoliko dana da bi se izvršila jednostavna transakcija.
Oni koji se bave razvojem sofwera za bitkoine godinama pokušavaju da prevaziđu ovaj problem u kapacitetima. Međutim ovaj problem i dalje nije rešen.
Tu postoji još regularnih problema, kao što je činjenica da je bitkoin podložan fluktuaciji kursa.
Najvažnija karakteristika neke valute jeste stabilna vrednost. Ova karakteristika je od vitalnog je značaja za razvoj ekonomije zemlje kako bi se privukle neophodne investicije. Čak kod razvijenih zemalja, stabilna valuta je ključna stavka u privlačenju investicija jer investitori očekuju prilive u budućnosti kako bi povratili investicje,plus profit. Nestabilnost vrednosti valute znači da investitor ne može tačno da predvidi vrednost budućih prihoda. Ovakva neizvesnost čini investicije manje vrednim i retko ostvarljivim.
Primera radi, tokom Aprila 2017, vrednost Bitkoina se dnevno menjala za preko 2%, ponekad je padala, ali je uglavnom rasla.U istom mesecu odnos kursa EUR i USD, se menjao za manje od 1% i samo jednom, tokom celog meseca se promenio za preko 3%. Sa druge strane, vrednost bitkoina se promenila za 49%. U tom periodu, njegova vrednost se sedam dana uzastopno menjala za preko 3%. Ljudi ne žele da investiraju u valute čije vrednosti mogu da se promene za 50% u samo mesec dana.
I, kao i svaki software, bitkoin je osetljiv na sajber napade.
Na kraju dolazimo do problema, kako različite zemlje tretiraju ovu valutu. Neke je tretiraju kao robu, naftu ili zlatu, a druge je tretiraju kao novac. Neke zemlje u potpunosti zabranjuju upotrebu ove valute.
Vladama se ne dopada činjenica da su korisnici bitkoina anonimni pojedinci i zabrinuti su da bi kriptovalute mogle da se koriste u svrhe finansiranja kriminalnih aktivnosti i pranja novca.
Njihove brige nisu neosnovane. U skorašnjem ransomware sajber napadu, WannaCry hakeri su tražili bitkoine kao sredstvo plaćanja, i prema nekim izvorima, isplaćeno im je oko $80.000.
Evropska Unija želi da bude u mogućnosti da se korisnik bitkoina identifikuje kako bi se sprečilo pranje novca.
Najzad, ceo sistem kriptovaluta nije regulisan, a čak i tamo gde regulativa postoji, ona nije jasna.
Mada, neki trvrde da će upravo nedostatak regulative uticati na rast bitkoina.
Šta dalje?
Bitkoin nije jedina kriptovaluta, mnoge druge su prisutne na tržištu – preko 200 njih. I dok je bitkoin još uvek lider, sve veću popularnost dobijaju Ethereum, Ripple i NEM i mnogi drugi.
Prema Ekonomistu,kada je reč o kriptovalutama, nalazimo se u mehuru kriptovaluta odakle je jedini izlaz pucanje.
Čak i pojedinci koji direktno rade sa bitkoinima, kažu da će to biti neuspeh.
Ali, prema web sajtu koji prati bitkoin „čitulje“, ova valuta je već mrtva – već 106 puta do sada su joj predviđali propast. Najnovije studije kažu da bitkoini i druge kriptovalute nisu prolazna moda.
Ukratko, niko još uvek zapravo ne zna kakva je budućnost bitkoina.
Šta vi mislite o bitkoinu? Imate li iskustva sa njim? Pišite nam o tome, ali ne zaboravite još zanimljivih postova na našem blogu.
Izvori: weforum.org,bitcoin.org, Understanding bitcoin
Ovo je super sto je napisano, iako je jos uvek neshvatljivo nama obicnim ljudima.Ako ovo sazivi u praksi bice mnogo jednostavnije za obavljanje raznih transakcija pomocu bitkoina.