31 maja, 2020

ZABORAVLJENI PRETHODNIK AGENTA 007 – MUSTAFA GOLUBIĆ

Mustafa Golubić - tajni agent
Mustafa Golubić – tajni agent

Svi smo imali priliku da gledamo filmove o Džejms Bondu, tajnom agentu 007 i njegovim uspešnim poduhvatima.  Sposobnost da reši nemoguće situacije u svoju korist, dokazana znanja, umeće, snalažljivost i hrabrost da se suprostavi svakoj prepreci, uz šarm i neviđen ugled kod žena, samo su neke od osobina koje su ga krasile.  Mnogi od nas bi danas pogrešili kada bi rekli da u stvarnom životu ne postoji osoba nalik Džejms Bondu. Iz više različitih izvora otkriven je lik i delo čoveka po kome je nastao lik tajnog agenta 007, a to je Dušan Popov.  Poznat po tome sto je bio trostruki tajni agent, većinu nas bi navelo na drugi pogrešan zaključak da je to prvi agent sa našeg podneblja dokazan širom sveta.Mustafa Golubić

Zaborav ili neznanje, svakog od nas navode na pogrešan put i zaključke. Vratimo li točak istorije malo unazad, ukazaće nam se priča o Mustafi Golubiću koja će mnoge koji su zaboravili, podsetiti, a one koje nisu znali, poučiti da je postajao čovek po kojem bi se mogli snimiti filmovi daleko zanimljivijeg sadržaja nego što se sada nama nude.  Pregledom u biografiju Mustafe Golubića, klupko novih saznanja lagano će početi da se odmotava.

Prema podacima koje možemo videti iz Vikipedije, Mustafa Golubić je rođen u istočnoj Hercegovini u Stocu, 24 oktobra 1889 godine. Svoju nadarenost, inteligenciju i znanje je pokazivao od malih nogu, kada je kao najbolji učenik osnovne škole u Stocu, poslat u Sarajevo da uči gimnaziju. Za neupućene samo treba naglasiti da je u to vreme osnovna škola trajala 4 razreda, a svi razredi preko su nazivani gimnazija. Kada je Austrougarska proglasila aneksiju Bosne i Hercegovine, Mustafa Golubić se seli u Beograd, gde nastavlja svoje školovanje.

Želja za oslobođenjem od okupatora, odvodi ga na put revolucionara i postaje član Mlade Bosne. Nezvanične priče ukazuju da je glavni mozak operacija organizacije Mlada Bosna bio upravo Mustafa Golubić.  Srbiju u to vreme pogađaju balkanski ratovi i nezamislivo je bilo da ono bude bez učešća Mustafe Golubića.

Pokazanom snagom i znanjem postaje član elitne jedinice Tankosićev četnički odred. Član odreda nije mogao postati bilo ko. Poznato je da je i Gavrilo Princip hteo da bude u elitnoj jedinici, ali da nije bio primljen zbog lose fizičke pripremljenosti.  Jedinica je bila poznata po gerilskom ratovanju i uglavnom su to bile male čete koje su dejstvovale po Makedoniji i Kosovu i Metohiji.  Svojim pokazanim junaštvom nakon balkanskih ratova biva nagrađen ordenom za hrabrost Obilić, lično od prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića.

Nakon završene gimnazije u Beogradu, odlazi na studije prava u Lozanu i Ženevu, a onda u Pariz, gde će postati član organizacije Ujedinjenje ili smrt, koja je još postojala i ranije pod imenom Crna Ruka. Prema navodima iz dnevnog lista Politika, u Tuluzu, u hotelu Sen Žeron, sastao se s Vladimirom Gaćinovićem, prijateljem i saborcem, donosi odluku da se izvrši atentat na Franca Ferdinanda, koji je trebalo da dođe u posetu u Francusku. Međutim, Ferdinand je promenio odluku i rešio da putuje u Sarajevo, gde se aktiviraju članovi Mlade Bosne da izvrše postavljen zadatak – atentat, koji postaje povod za izbijanje Prvog svetskog rata.

Po početku Prvog svetskog rata, Mustafa Golubić prekida studije u Švajcarskoj, vraća se u Srbiju i postaje deo Užičkog odreda sa kojim je učestvovao u bitkama na Ceru i na Kolubari.  Nedugo zatim se pred njega postavlja novi zadatak. Lično mu je Pukovnik Dimitrijević Apis dao nalog da ode u Rusiju da sakupi dobrovoljce i dovede ih u zemlju. Opštepoznata je činjenica da je u to vreme u Rusiji bilo zarobljeno dosta Srba koji su ratovali na Istočnom frontu za Austrougarsku, uz napomenu da su se predali.  Za  kratko vreme iz Rusije doveo u zemlju više od 1.000 dobrovoljaca iz jugoslovenskih krajeva.

U toku Prvog svetskog rata, učestvovao je u svim bitnim događajima kao što su povlačenje preko Albanije, probijanje Solunskog fronta i posebno je bitno istaći njegovo učešće u Solunskom procesu. Cilj Solunskog procesa je bio da se članovi udruženja Crna Ruka optuže za pokušaj ubistva regenta Aleksandra Karađorđevića. Da li je to pravi razlog za Solunski proces ili zaštita Nikole Pašića od afera ratnog profiterstva u koji bi mogao biti uvučen i regent Aleksandar lično, ostaće kao večita dilema. U tom procesu Mustafa Golubić odbija da svedoči protiv svojih saboraca i pukovnika Apisa i biva osuđen na zatvor od godinu dana uz meru izbacivanja iz vojne službe. Istaknuti članovi Crne Ruke bivaju osuđeni u procesu i streljani, a od tog trenutka regent Aleksandar Karađorđević postaje smrtni neprijatelj Mustafe Golubića. Iz knjige Dejana Stojiljkovića “Mustafa Golubić: LJUBAVNIK, OBUĆAR, RATNIK, navodi se da je Golubić lično rekao regentu Aleksandru da će ga likvidirati zbog ubistva pukovnika Apisa.

Navedena dešavanja u Solunskom procesu su neminovno uticala da se Mustafa Golubić od jednog osvešćenog i dokazanog srpskog nacionaliste transformiše u promotera i vođe nove ideologije zvana Komunizam.  Bio je Staljinov čovek od poverenja, u Moskvi se školovao za oficira Narodnog komesarijata unutrašnjih dela i bio je zadužen za politička ubistva. Nezvanično se spominje da je učestvovao u pripremi atentata na Lav Trockog u Meksiko Sitiju. Trocki je kao drugi čovek Oktobarske revolucije nakon sukoba sa Staljinom pobegao iz Sovjetskog Saveza. Mustafa Golubić je zaveo ljubavnicu Lava Trockog i otkriva njegovo skrovište u Meksiku.

Od Staljina je dobio poseban zadatak da iz Beča rukovodi svim sovjetskim tajnim službama na tlu Kraljevine Jugoslavije. Poseban zadatak je bio praćenje rada Josipa Broza Tita u koga Staljin nije imao poverenje. Da li je Mustafa Golubić trebalo da bude vođa Komunističkog pokreta otpora i vrhovni komandant ili da likvidira Broza, to nije dokazano.

Zbog straha od prisustva Mustafe Golubića u Beogradu, komunisti ga najverovatnije uz saglasnost Josipa Broza, anonimno prijavljuju Gestapou. Nemačka tajna služba je 7. juna provalila u Golubićev stan na Mirijevskom putu, u kojem je tu živeo pod lažnim imenom kao Luka Terić, i odvodi ga u Banjički logor. Nakon višednevnog prebijanja, 11. juna 1941. godine Golubić biva odnet, jer nije mogao da stoji, u Pionirski park. Stavljen je na stolicu i streljan. Na istom mestu je i sahranjen. Crvenoarmejci, tačnije pripadnici SMEŠ-a (vojne kontraobaveštajne agencije; naziv je smislio sam Staljin, a znači „smrt špijunima”), pronašli su njegov grob oktobra 1944. godine, odmah po oslobođenju Beograda, i ekshumirali ga. Prenet je u Moskvu i sahranjen, uz najviše vojne počasti, kao heroj Sovjetskog Saveza. Spomen-ploča s njegovim imenom postavljena je u Aleji boraca NOR-a na Novom groblju u Beogradu.

Uz ime Mustafe Golubića vezuju se razne neproverene priče i ređaju se jedna za drugom. Poput one da je bio ljubavnik Grete Garbo. Postoji priča da je u Beogradu je postao poznat posle skoka sa železničkog mosta preko Save, te da je vojvoda Vojislav Tankosić nakon toga naređivao svojim saborcima da skaču sa tog železničkog mosta na Savi kako bi se uverio u njihovu sposobnost za borbu. Informacije koje izgledaju poput tračeva da je Staljinu nabavljao duvan iz Hercegovine, pa da je u Kremlj ulazio na privatni ulaz, uz nevoravtnu priču da je sa Staljinovom taštom pio čaj. Zatim, da je ukrao tenk u Engleskoj, pa sve do poslednjih događaja pred njegovu likvidaciju da je direktno učestvovao i miniranju tvrđave u Smederevu.

Bez obzira na neproverene priče i legende o liku i delu Mustafe Golubića, ostaje zapis da je postojao čovek koji je ostavio trag u našoj i svetskoj istoriji, dovoljan da nas uputi na dalje istraživanje događaja u prošlosti koje treba da upotpune naša saznanja koja mogu dati smisao stvarima i pojavama u sadašnjosti koje prolaze mimo nas.

Povezani postovi

Komentar 1

Vaš komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *