May 27, 2018

JEZICI I NJIHOV UTICAJ NA RAD MOZGA

Da li ste znali da bilingvalizam ima pozitivan uticaj na rad mozga?

To su otkrili švedski naučnici kada su pomoću magnetne rezonance i eletrofiziologije proučavali šta se sve dešava u mozgu tokom učenja stranog jezika.

MIT O BILINGVALNOJ DECI

Mozak je izuzetno prilagodljiv organ. On od najranije dobi pa do duboke starosti uči, prilagođava se, obnavlja, pa čak i kad je povređen. Nekada se verovalo da nije dobro da deca uče dva jezika istovremeno, jer bi ih to učinilo konfuznim, manje inteligentnim, pa čak i šizofrenim. Ipak, istraživanja poslednjih decenija govore upravo suprotno. Deca koja koriste dva ili više jezika postaju pravi mali multitasking geniji.

Na desetine studija ukazuju na to da učenje i primena dva jezika u ranom detinjstvu poboljšava kognitivne procese, omogućavajući mozgu da bolje i brže prelazi sa zadatka na zadatak uz bolje pamćenje stvari. 

Tako Njujorčani portorikanskog porekla, koji svakodnevno koriste oba jezika, u proseku su agilniji od onih koji koriste jedan jezik. To isto važi i za Azijate sa Dalekog istoka koji koriste i engleski u svakodnevici.

ISTINA O BILINGVALNOM MOZGU

Mozak, kao i svaki drugi mišić, voli da bude istreniran. Biti fluentan na dva ili više jezika je upravo ono što nedostaje mozgu kako bi bili sprečeni degenerativni procesi, poput demencije. Šta više, kod bilingvalnih osoba se u proseku Alchajmer javlja 5 godina kasnije u poređenju sa osobama koje pričaju jedan jezik. Dakle, bilingvalizam pozitivno utiče na nas.

BIZNIS I BILINGVALIZAM

Ima li boljeg primera za bilingvalizam od Švajcarske. S obzirom da su u Švajcarskoj četiri jezika zvanična, ogroman procenat stanovništva te zemlje priča bar dva jezika.

Jedna Švajcarska studija procenjuje da multilingvalizam na indirektan način učestvuje sa 10% u švajcarskom bruto domaćem proizvodu, omogućavajući da se švajcarsko tržište više otvori. Sa druge strane, u Velikoj Britaniji, gde ne postoji takav trend učenja stranih jezika, multilingvalizam učestvuje sa 3.5% u bruto domaćem proizvodu.

Kada govorimo o poslovnoj komunikaciji tu je korišćenje engleskog jezika standard. U studiji „Economist Intelligence Study“ iz 2014. godine 90% mendžera tvrdi da dobro poznavanje engleskog jezika poboljšava komunikaciju na međunarodnom nivou. Druga studija govori da je 79% kompanija povećalo svoju prodaju posle investiranja u svoje radnike kroz kurseve engleskog jezika.

Kad gotovo sve studije govore da je učenje stranog jezika veoma dobra investicija, kako onda da savladamo jedan ili više stranih jezika na najbrži i najlakši način.

Stručnjaci predlažu različite metode učenja jezika. S vremenom se uvek pojavljujuju novi načini i metode. Na Internetu postoji veliki broj platformi i aplikacija na kojima možemo da učimo i vežbamo jezik. Jedna od njih daje preporuke kako da najefikasnije učimo strani jezik. Reč je o +Babbel platformi.

jezici i njihov uticaj na rad mozga

 

10 SAVETA ZA UČENJE STRANOG JEZIKA

  • IMAJTE PRAVI RAZLOG ZA UČENJE – Ovo zvuči sasvim logično, jer ukoliko nemamo dovoljno dobar razlog, može biti veoma teško održati motivaciju tokom dužeg vremenskog perioda. Stoga na startu treba sagledati cilj, želje, mogućnosti i motive, a onda se obavezati i zaroniti u jezik.
  • PRONAĐITE PARTNERA ILI PARTNERE – Druga osoba, koja takođe, uči isti strani jezik može biti od velike pomoći, počev od toga da se zajedno možete motivisati i gurati jedno drugo kroz gradivo. Lakše ćete prevazići teške trenutke.
  • PRIČAJTE SEBI – Ako niste često u situaciji da pričate sa drugom osobom možete i da pričate na glas iako ste sami u tom trenutku. Deluje smešno i čudno, ali tako sprečavate da zaboravite reči i fraze. Na taj način činite da sledeći put u razgovoru sa nekim budete sigurniji.
  • UPOTREBLJAVAJTE GA KAD GOD JE TO MOGUĆE – Naravno da se jezik ne uči da bismo ga pričali sami sa sobom. Dakle, treba pronalaziti situacije i mesta kako biste ga koristili. Treba da se informišete da li u vašem mestu postoji restoran, prodavnica, biblioteka ili neki drugi objekat gde biste mogli da koristite jezik koji učite. Putujte u zemlje tog govornog područja.
  • ZABAVLJAJTE SE SA NJIM – Pišite priče, pesme na tom jeziku. Slušajte muziku i učite stihove pesama. Pevajte na tom jeziku. Gledajte emisije i filmove. Prosto, zabavljajte se.
  • PONAŠAJTE SE KAO DETE – Ovo ne znači da treba da trčite po restoranu, da se dovikujete ili još gore da se skroz umažete hranom, već pokušajte da učite kao što deca uče. Naime, deca ne razmišljaju o tome da li prave greške ili ne. Za razliku od njih, kod odraslih je pravljenje grešaka neprihvatljivo i to je najveći problem. 
  • SMANJITE SRAMEŽLJIVOST – U veza sa prethodno navedenim, prihvatite da ne govorite savršeno i da je učenje proces koji traje. Budite spremni na greške i na ispravke. Jezik se i uči na greškama. U početku ćete praviti kako sintaksne, tako i semantičke greške. Imećete problem i sa izgovorom. Treba proći dosta toga kako biste skroz osećali jezik, tj. pričali ga, a da mnogo ne razmišljate o tome da li je to prava reč koju ste upotrebili i da li ste gramatički tačno rekli. Mnogi lingvisti će vam potvrditi da je fluentnost bitnija od toga da li ste sve savršeno rekli.
  • SLUŠAJTE – Pre nego što krenete da pričate slušajte jezik. U početku će vam sigurno biti čudan, ali vremenom će vam “ući u uši” i počećete da ga čujete. Činjenica je da vam i dalje neće biti sve jasno, ali ćete početi da osećate intonacije i izgovor. Svaki jezik ima svoje specifičnosti. Tako na primer, neki jezici imaju kotrljajuće R, a drugi ne. To u početku može biti problem, ali vežbom se sve dovede u red. Naš “jezički aparat” se može naštimovati na sve. Stvar je slušanja i vežbe.
  • GLEDAJTE KAKO LJUDI PRIČAJU – Različiti jezici imaju različite zahteve vezano za položaj jezika, usana i grla. Posmatrajte kako ljudi sa tog govornog područja pričaju i pokušavajte da ih imitirate. U početku može izgledati smešno i gotovo kao Sizifov posao, ali vremenom i vi ćete naštelovati svoj jezik, grlo i usne.
  • URONITE U JEZIK – Prostim rečnikom rečeno, učite i vežbajte jezik svaki dan. To ne znači da sedite i da učite suvoparnu gramatiku, ili učite reči bez konteksta. Prosto primenjujte sve ovo gore navedeno. Dakle, pišite mejlove, slušajte muziku, gledajte filmove, čitajte knjige i časopise, idite u restorane gde biste mogli da primenite taj jezik, upoznajte se sa nekim putem Interneta, putujte… Danas postoji mnogo online platformi i foruma za učenje stranih jezika, mnogo aplikacija koje možete u te svrhe koristiti. Izbor je zaista ogroman.

Na Jutjubu postoji dosta ljudi koji su naučili jedan ili više stranih jezika i koji prenose svoje iskustvo i daju odlične savete kako uspešno savladati strani jezik. Jedan od njih je i Vladimir Skultety, Slovak koji zna oko 20 stranih jezika. Na njegovom Jutjub profilu možete poslušati odlične savete za učenje stranih jezika.

Za kraj možemo jedino da zaključimo da treba što pre da se bacimo na učenje nekog stranog jezika. Bićemo zdraviji, a sigurno i srećniji kad osetimo čari razgovora sa strancima. Neka bilingvalizam bude naša budućnost.

U to ime voleli bismo da sa nama podelite vaša iskustva učenja stranih jezika. Podelite sa nama i neku ideju ili dajte nam savet kako što efikasnije da naučimo neki strani jezik. 

Povezani postovi

2 Comments

  1. Vanja

    Interesantno. Naveli ste me da pocnem da razmisljam o ucenju jos jednog stranog jezika. Jer covek vredi onoiko koliko jezika govori. Hvala!

    Reply

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *