December 09, 2018

I ONI SU DEO NAŠEG DRUŠTVA

Da li ste nekada razmišljali kako se ljudi sa mentalnim ili nekim drugim smetnjama bore kroz život? Kako oni žive? Da li mogu i u kojoj meri da samostalno obavljaju svakodnevne aktivnosti?

U svetu je uveliko rasprostranjena takozvana inkluzija tj. proces integrisanja takvih ljudi u društvo. Od skora se i u Srbiji u školstvu inkluzija primenjuje i već se mogu videti prvi pozitivni rezultati. Ta deca se na ovaj način socijalizuju mnogo brže i više, a njihovi drugari od malih nogu se uče da budu uvek od pomoći nekome kome je potrebna bilo kakva vrsta pomoći. Naravno, ima tu još mnogo dobrobiti za svu decu.

Ali time nije rešen problem ovih ljudi. Šta posle škole? Da li oni kad odrastu mogu biti sposobni za samostalan život i u kojoj meri? Jedinstven odgovor, naravno ne postoji. Iskustva su različita i zavise od mnogo toga. Ono što jeste poražavajuće je da, sudeći po statistici Komisije za mogućnosti podjednakog zapošljavanja iz Sjedinjenih Američkih Država (U.S. Equal Employment Opportunity Commission), skoro 70% odraslih sa mentalnim poremećajima su nezaposleni. Dakle, tema je preširoka da bi se mogla obraditi samo u jednom tekstu, ali ono što želimo sada da vam prenesemo su neki pozitivni primeri iz prakse. Reč je o kafeima koji zapošljavaju samo ljude sa mentalnim poteškoćama, poput Daunovog sindroma.

DAUNOV SINDROM

Daunov sindrom ili mongolizam je kongenitalni poremećaj (poremećaj u funkciji ili strukturi organa pri rođenju) koji se javlja usled promena na hromozomskom nivou. Kod osoba sa Daunovim sindromom postoji 47 hromozoma, umesto 46, koliko ih ima ostalo stanovništvo. U 95% – 97% slučajeva Daunov sindrom se ne nasleđuje. Takođe, ne postoji pravilo kod koga se ova bolest češće pojavljuje. Ona se javlja kod svih nacija, u svim ekonomskim i socijalnim grupacijama.

Izgled osoba sa ovim sindromom je karakterističan. Bebe obično imaju malu glavu, široko razmaknute i kose oči, na unutrašnjem uglu očiju koža je nabrana, a na dužici oka uočljive su bele pege. Nos, usta i ušu takvih beba su umanjeni. Tonus mišića je snižen, a zglobovi su im izuzetno savitljivi. Skoro polovina beba rođenih sa Daunovim sindromom ima i urođenu srčanu manu. Preko 50% dece ima oštećenje sluha i vida. Mentalna retardacija obično je umerena, a kod svega 10% dece veoma je izražena.

DISKRIMINACIJA OSOBA SA DAUNOVIM SINDROMOM

Nekada je život osoba sa Daunovim sindromom bio još teži. Najdrastičniji primer je onaj kada su oni za vreme vladavine Hitlerovih Nacionalsocijalista ubijani u okviru Akcije T4. U okviru te akcije su ubijani svi oni koji su imali bilo kakav vid invaliditeta, bilo fizički, bilo mentalni. Diskriminacija sama po sebi je kada se ove osobe nazivaju Mongolskim idiotima. 1961. godine na zahtev međunarodne grupe od 19 poznatih genetičara po prvi put se u renomiranom Britanskom naučnom časopisu „The Lancet“ ljudi sa ovim problemom nazivaju osobe sa Daunovim sindromom.

BITTY’S AND BEAU’S COFFEE

Ejmi Rajt (Amy Wright), čija deca Bou (Beau) i Biti (Bitty) imaju Daunov sindrom, otvorila je 25. januara 2016. kafe „Bitty’s and Beau’s Coffee“ i zaposlila je desetine osoba sa poremećajem u mentalnom razvoju.

Kafe je odlično počeo da radi, jer je već u prvim sedmicama privlačio na stotine posetilaca svakoga dana. Iako je kafe otvoren tek 2016. godine, gospođa Rajt i njen suprug više od deset godina pomažu i rade sa osobama sa posebnim potrebama. Stoga je kafe samo još jedan način da se tim osobama pomogne.

Slika preuzeta sa sajta www.themighty.com (Image courtesy of Amy Wright / Beau’s Coffee https://themighty.com/2016/02/coffee-shop-run-by-staffers-with-disabilities/ via @TheMightySite)

.

 

HUGS AND MUGS

“Hugs and Mugs” (Zagrljaji i šolje) je kafe u državi Ilinois koji zapošljava isključivo osobe sa Daunovim sindromom. Koncept ovog kafea je nešto drugačiji i upotpunjen je radionicom gde zaposleni koriste studio u drugom delu kafea i prave različite poklone koje prodaju kako u samom kafeu, tako i onlajn. Kafe nudi još i nekoliko vrsti sladoleda, milkšejkova i smutija.

Originalno postavljeno od strane Narjas Zatat

Slika preuzeta FACEBOOK.COM/HUGSANDMUGS

Iza cele ideje i realizacije stoji „Gigi’s Playhouse Hoffman Estates” trening centar koji daje podršku ljudima sa Daunovim sindromom i njihovim porodicama. Čak nude i besplatne terapeutske i edukativne programe. Koncept ovog trening centra je da osobe sa Daunovim sindromom posle 18-nedeljne obuke i učenja počnu da rade u kafeu, koji predstavlja tranziciju posle koje su studenti spremni da preuzmu određene poslove u svojoj zajednici.

DOWN CAFE

“Down kafe” u Istanbulu je iz istog razloga otvoren 2011. god, kao i prethodna dva kafea, dakle da zaposli ljude sa Daunovim sindromom i poveća im samouverenost. On se nalazi u Sisli četvrti Istanbula. Kako kaže osnivač ovog kafea, Saruhan Singen, u početku su se ljudi ustručavali da uđu u ovaj kafe, te je biznis rastao sporo. I njemu za otvaranje ovakvog kafea bila je inspiracija kćer, koja ima Daunov sindrom. Danas ona radi u ovom kafeu.

Po mišeljenju Singena, ovaj kafe pomaže da ljudi odbace predrasude o osobama sa Daunovim sindromom, ali i da same osobe sa Daunom pokažu svoje talente i sve ono što mogu da obavljaju i da time budu korisni članovi društva u kojem žive. Na kraju, ovi ljudi žele da budu prihvaćeni.

.

Šta mislite o tome da se i u vašem gradu otvori takav jedan uslužni objekat? Da li biste tamo rado svratili na kafu i kolač? Možda imate neku drugačiju ideju kako pomoći osobama sa posebnim potrebama? Podelite sa nama vaše predloge i ideje!

Povezani postovi

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.